Praksa održavanja filozofskih kafea nastala je u Francuskoj devedesetih godina kada je filozof Mark Sote (Marc Sautet) 1992. godine počeo da redovno okuplja poznanike kako bi diskutovali o nekoj filozofskoj temi. Njegova namera bila je da u filozofske dijaloge uključi što širi krug ljudi jer je filozofija od jedne praktične discipline vremenom postala nešto što zanima mali broj visokoobrazovanih ljudi.

Učešće u filokafeu ne podrazumeva nikakvo poznavanje filozofije. Koncept filokafea je utemeljen na ideji da se „običnim“ ljudima, odnosno onim ljudima koji nemaju posebno filozofsko znanje, omogući da diskutuju o nekoj temi koja ih interesuje, u javnosti, a to može biti u kafiću/baru, restoranu, biblioteci, fakultetu ili bilo kom prijatnom mestu.

Diskusija je vazna jer nam omogućava da se ono o čemu se diskutuje sagleda sa više strana i, na taj način, bolje razume. Diskusija u okviru filokafea je zasnovana  na konkretnim filozofskim metodama. Filozofski praktičar koji vodi filokafe doprinosi diskusiji postavljanjem pitanja ili filozofskim interpretacijama, a njegov ili njen zadatak je da unapređuju dijalog. Praktično nema ograničenja za utvrđivanje tema filozofskog kafea. Ona može biti formulisana kao  “Koji je smisao života?”, “Da li je ponekad ispravno lagati?” ili “Šta je to prava ljubav”…

Filokafe je danas najrasprostranjenija metoda filozofske prakse u svetu.